DHARMA II

Kastinska pravila, kao i pravila određenih redova (duhovnih i sl) su specifična darma. Postoje različiti tipovi darme kao što su:
1) Sanatana darma (večni zakon)
2) Samanja darma (uopštena dužnost)
3) Viseša darma (specijalne dužnosti)
4) Varnašrama darma (kastinske obaveze)
5) Svadarma (dužnosti osobe)
6) Juga darma (dužnosti po istorijskim periodim)
7) Kula darma (porodična dužnost)
8) Manava darma (dužnost čoveka)
9) Puruša darma (dužnosti muškarca)
10) Stri darma (dužnosti žene)
11) Rađa darma (dužnosti kralja)
12) Pravriti darma (dužnosti u svetovnom životu)
13) Nivriti darma (dužnosti u duhovnom životu) itd.


Samanja darma je uopštena darma ili zakon koji važi za sve ljude i trebalo bi da je praktikuju svi ljudi bez obzira na kastu, boju kože i sl. Varnašrama darma je poseban tip darme koju praktikuju ljudi određenih kasti i ljudi određenih životnih dobi. Dobrota ne pripada ni jednoj kasti, religiji, društvu posebno; ona je svojstvena svima, svaki čovek je poseduje.
Darma se spominje od početka čovečanstva u različitim spisima kao što su Višnu Samhita, Mahabharata, Matsja Purana...ono što je svima zajedničko jeste da svi nabrajaju vrline koje treba da praktikuje svaki čovek ponosob u cilju podizanja kvaliteta svog života i u cilju poboljšanja svoje sopstvene karme. Slede nekoliko osobina koje su navedene: istinoljubivost, nenasilje – odsustvo besa, ljutnje, čistota – misli se i na fizičku i na mentalnu čistotu, učenje, znanje o Sopstvu, milostivost, kontrola čula...
Varnašrama darma – u Indiji postoji kastinski sistem u kojem su ljudi podeljeni na 4 kaste 1*. Rišiji su osmislili idealnu šemu društva i idealan put individualnog života koji je poznat pod imenom Varnašrama darma. Indijsko društvo je zasnovano na Varnašrama darmi, njen cilj je razvoj univerzalne, večne darme.Ako podržimo darmu i ona će podržati nas, ako je pak uništimo, ona će uništiti nas – stoga nikada ne uništavajte svoju darmu. Guna (kvalitet) i Karma (vrsta posla) određuju kastu čoveka. Postoji tri kvaliteta – gune – satva, rađas i tamas. Satva je bele boje i dominira u mudrim ljudima, misliocima – sveštenicima, ministrima ili filozofima koji vode kraljeve ili vladare. Kod nekih ljudi je rađas predominantan, on je crvene boje – to su kšatrije i vaišje. Kšatrije su ratnici ili ljudi od akcije – oni se bore sa neprijateljem i brane zemlju. Vaišje su trgovci. Oni se bave biznisom i poljoprivredom i sakupljaju bogatstvo. Kod nekih ljudi je tamas guna dominirajuća, ona je crne boje. To su šudre – oni su sluge, u njima nije visoko razvijen ni jedan od ovih kvaliteta, oni služe gore navedene tri kaste.
Kastinski ili varna sistem je zasnovan na podeli rada. Rišiji su veoma temeljno proučili ljudsku prirodu i došli do zaključka da nisu svi ljudi sposobni za sve vrste poslova te su pronašli različite vrste poslova za različite ljude u zavisnosti od njihovog stava, kapaciteta ili kvalteta. Tako su Brahmini bili zaduženi za duhovne i intelektualne stvari; Kšatrijama je dat posao političke administracije i odbrane; Vaišje su imale za zadatak obezbeđivanje hrane za naciju i vođenje ekonomske dobrobiti. Šudre su radile manualne poslove.

Mahariši Patanđali daje osam udova joge - osam različitih područja života koji nam mogu olakšati put ka darmičkom načinu života. Pomoću njih osoba može dostići stanje joge2*. To su:
1) Jama 3*
2) Nijama 4*
3) Asana
4) Pranajama
5) Pratjahara
6) Dharana
7) Dhjana
8) Samadhi


U životu svakog čoveka postoje četiri dela, odnosno stepena koja se smatraju idealnim. To su čaturašrama vjavastha.
Prvi period jeste od rođenja do 25 godine života – to je brahmaćarja 5*, period učenja, nakon kojeg bi po spisima osoba trebala da stekne prosvetljenje i da se odluči kojim putem će ići dalje u životu, da li će to biti put pustinjaka ili domaćina.
Drugi period je Grihastha ašrama – stepen domaćina. To je period od 25 – 50 godine i u ovom periodu se osoba venčava i ima polne odnose koji su po vedama dozvoljeni samo sa jednim partnerom. Bračni, kao i polni život se odvija sa svrhom imanja potomstva. Mi treba da imamo potomstvo kako bismo vratili naš dug prema porodici; kaže se da je darma svakog čoveka da ima ženu i decu ili duhovne učenike – obe kategorije su predstavljene petom kućom u kundaliju.
Treći stepen jeste Vanaprastha ašrama i on predstavlja život u šumi. On počinje od 50. i traje do 75. godine. U ovom periodu je dozvoljen život sa ženom ali se principi celibata moraju u potpunosti poštovati.
Četvrti stepen jeste Sanjasa ašrama koji predstavlja potpuno odricanje od svetovnih vezanosti. U ovom periodu od 75. godine pa na dalje osoba bi se trebala potpuno odvezati od svih vezanosti i živeti pustinjačkim načinom života; napušta porodicu – ženu, živi potpuno sam. Svaki od ova četiri stepena nosi određena zaduženja. Oni pomažu razvoju čoveka. Praktikovanje četiri ašrame reguliše život od početka do kraja.
Prve dve ašrame predstavljaju Pravriti Margu – put posla, dok preostala dva stupnja predstavljaju Nivriti Margu – put odricanja.
Svaki čovek treba da prođe kroz sve četiri ašrame, ne bi trebao preći na drugi stepen prevremeno; samo kada je u potpunosti završio sa prethodnim on prelazi na naredni stepen. Samo su određeni ljudi bili u stanju da preskoče određeni stepen, ašramu i odmah uzmu sanjasu – to su ljudi koji su dug svetu platili u prošloj inkarnaciji.


U različitim jugama – vremenskim preiodima menjala se i darma. U vreme Sat juge ona je bila drugačija nego danas, u doba Kali juge. Ljudi se takođe menjaju, ljudska priroda se menja kroz iskustva. Ono što se u Sat jugi postizalo kontemplacijom, u Treta jugi žrtvovanjem, u Dvapara jugi obožavanjem Gospoda Harija, može se postići Kirtanima, glasnim čantanjem imena Boga Višnua u Kali jugi. U ovom dobu Kali, kada su se sve prave vrednosti izgubile i kada su načela Saturna postala glavno merilo uspeha, postignuća i znanja, kada najlakše možemo pasti na putu duhovnog razvoja, i sada je Bog bio dovoljno milostiv i dao nam mogućnost da možemo najbrže i ustati i to samo ponavljanjem Njegovog imena.


U Bagavad Giti 5.24 se kaže:


'' Onaj čija je sreća iznutra, čije zadovoljstvo je iznutra, čija svetlost je iznutra, taj jogin, koji je jedno sa Brahmanom, postiže večnu slobodu u božanskooj svesti''.

Fusnote:
1) Treba da znamo da brahmin ili sveštenik nije brahmin ako ne poseduje čistotu i dobar karakter, kao i ako vodi nemoralan život. Šudra je brahmin ako vodi duhovan i čist život. Kasta je pitanje karaktera, ona nije boja kože ali je boja karaktera i kvaliteta osobe.
2) Joga - jedinstvo
3) Pet vrlina koje spadaju u Jamu su: ahimsa (nenasilje), satja (istina), asteja (ne kradenje), bramaćarja (celibat na nivou misli, dela i reči) i aparigraha (neposesivnost). Utvrđivanjem u jednoj od vrlina postajemo utvrđeni i u svim ostalim.
4) Pet vrlina Nijame su: sauća (čistota), santoša (zadovoljenje), tapas (strogost), svadhjaja (recitovanje spisa ili mantranje), išvarpranidhana (predavanje svih plodova delatnosti Gospodu).
5) Brahmaćarja znači celibat, ali u širem smislu on obuhvata pored seksualne apstinencije i druge tehnike koje koristimo da bismo postigli prosvetljene. Samo suzdržavanje od seksulnog odnosa, bez posedovanja određene svesti i korištenja određenih tehnika, fizičke aktivnosti i sl. može dovesti do fizičkog i mentalnog bola, problema.